Boris Boričić živi i radi u Beranama, i zapošljen je u Centru za kulturu Berane. Drvetom se bavi odavno, još od dječačkih dana, prevenstveno iz hobija i ljubavi. Na samom početku, bavio se  vazduhoplovnim modelarstvom, a onda je to kasnije izraslo u malo ozbiljniju priču, čak u jednu vrstu biznisa. Namjera mu je bila da radi serijsku proizvodnju modela letilica i aviona, tako da je kupio mašinu za obradu drveta, CNC graverku. Ranije je to radio ručno, a kupovinom mašine, kasnije je taj proces olakšan. Nedugo potom, otvorila se mogućnost da tu mašinu upotrijebi u neke komercijalne svrhe. Između ostalog, počeo je da radi uslužno graviranje raznih predmeta  za upotrebu ili za ukrase, od pločica za vrata, namijenskih kutija, raznih privjezaka za ključeve, za firme i njihovo brendiranje. Graviranje radi na staklu, drvetu, plastici. Mašina koju koristi može da reže drvo, da gravira drvo, u zavisnosti od same pripreme na samom računaru, i šta se zada mašini da radi.  Iskoristio je taj momenat da ostvari dodatne izvore prihoda za porodicu. Namjerava i  ubuduće da se bavim tim poslom koliko tržiše bude dozvoljavalo, ali u svakom slučaju, kako kaže,  smatra da i u tom polju postoji prostor da mladi ljudi koji su nezaposleni, a imaju određene vrste talenata uđu u tu priču i da počnu sami neki svoj biznis, jer mogućnosti su ogromne. Limit je samo ljudska mašta. Pored  bavljenja drvenarijom, njegova supruga se takođe uključila u posao koji se može nazvati više kao ženski hobi. U početku je to bio klasični rad dekupaža, da bi kasnije to izraslo u jedan zaista autorski rad, koji obiluje jednom toplinom i autentičnošću i uglavnom te radove koje izrađuje su personalizovani, specijalno za određenu osobu, tako da je maltene svaki rad unikat. Žive u Beranama, imaju troje djece i oni kreću polako njihovim stopama koliko njihove godine to dozvoljavaju.